Trgovina na malo

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma

Danijela Mladenović

Statističar metodolog u Grupi za statistiku unutrašnje trgovine

Milana Rakića 5, Beograd

danijela.mladenovic@stat.gov.rs

011/2412-922 lok. 315

-

Osnovna svrha prikupljanja podataka je obezbeđivanje indikatora o prometu u trgovini na malo na mesečnoj osnovi. Podaci se prikupljaju statističkim istraživanjima Mesečni izveštaj trgovine na malo (obrazac TRG-10) i Tromesečno istraživanje trgovine na malo (obrazac TRG-16) i korišćenjem administrativnih podataka (podaci Poreske uprave iz prijave poreza na dodatu vrednost).

Cilj indeksa prometa u trgovini na malo je predstavljanje razvoja tržišta potrošačkih dobara i merenje promena u trgovini na malo. Kao jedan važan kratkoročan indikator, indeks prometa u trgovini na malo koristi se za analizu ekonomske situacije i kao indikator lične potrošnje i input za statistiku nacionalnih računa.

Indeksi prometa u trgovini na malo predstavljaju se na dva načina:

· za promet u trgovini na malo sa PDV-om (domaće potrebe);

· za promet u trgovini na malo bez PDV-a (obaveze prema Evrostatu).

Izračunavaju se i objavljuju indeksi prometa u trgovini na malo u tekućim i stalnim cenama. Indeksi u tekućim cenama su nominalni indeksi koji prikazuju kretanje vrednosti prometa između dva perioda. Indeksi u stalnim cenama su realni indeksi koji se dobijaju deflacioniranjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim indeksima potrošačkih cena.

- Klasifikacija delatnosti 2010 („Službeni glasnik RS“, broj 54/10), koja je bez ikakvih izmena zasnovana na Statističkoj klasifikaciji delatnosti EU – NACE Rev. 2.

- Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica  – NSTJ („Službeni glasnik RS“, broj 109/09, i 46/10)

Statističkim istraživanjima su obuhvataćena:

- preduzeća (pravna lica) čija je pretežna delatnost klasifikovana u Trgovinu na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (oblast 47 KD);

- manji broj pravnih lica koja su prema pretežnoj delatnosti razvrstana u druge delatnosti KD, ali ostvaruju značajan promet od trgovine na malo kao sekundarne delatnosti.

Administrativni izvor podataka – obuhvaćeni su preduzetnici koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV obveznici) registrovani u delatnosti Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (oblast 47 KD), kao i pekare i mesare.

Osnovna statistička varijabla je promet. Prikupljeni podaci odnose se na promet u trgovini na malo sa PDV-om i na iznos PDV-a koji je obračunat na fakturisani promet (uračunat u prodajnu cenu koju plaćaju kupci).

Promet bez PDV-a (za potrebe Evrostata) izveden je iz ove dve varijable.

Promet u trgovini na malo predstavlja prodaju robe krajnjim potrošačima (prvenstveno za ličnu potrošnju, za upotrebu u domaćinstvu, kao i ostalim potrošačima koji se snabdevaju po maloprodajnim cenama). U promet robe na malo uključuje se i prodaja robe stanovništvu putem konsignacija, bilo da se obavlja iz skladišta ili iz prodavnice.

Promet u trgovini na malo obuhvata fakturisanu vrednost prodate robe tokom referentnog perioda, bez obzira na to da li je naplaćena ili ne. Promet uključuje akcize, a isključuje prihode od prodaje osnovnih sredstava, kao i finansijske, vanredne i ostale poslovne prihode (zakupnine, subvencije itd.).

Deflacioniran promet predstavlja promet u stalnim cenama.

Indeksi prometa u trgovini na malo se izračunavaju sa PDV-om (za domaće potrebe) i bez PDV-a (obaveza prema Evrostatu), u skladu sa konceptima i definicijama iz Regulative Evrostata, koja se odnosi na kratkoročne poslovne statistike.

Izveštajne jedinice su preduzeća.

Jedinice posmatranja su preduzeća iz oblasti 47 KD, kao i jedinice vrste delatnosti (KAU) za preduzeća van oblasti 47 KD, koje ostvaruju značajan promet u maloprodaji.

Administrativni izvor podataka – izveštajna jedinica je Poreska uprava; statističke jedinice posmatranja su poreske prijave o PDV-u preduzetnika koji obavljaju delatnost maloprodaje.

Osnovni skup (ciljna populacija) obuhvata sve ekonomski aktivne poslovne subjekte čija je pretežna delatnost Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (oblast 47 KD). Takođe, osnovni skup obuhvata i određeni broj poslovnih subjekata koji obavljaju trgovinu na malo, ali su prema pretežnoj delatnosti razvrstani u druge delatnosti.

Pravna lica se obuhvataju mesečnim i tromesečnim istraživanjima zasnovanim na slučajnim uzorcima. Cilj mesečnog istraživanja je da prikaže tendenciju kretanja prometa robe u trgovini na malo, za nivo statističkih teritorijalnih jedinica (Republika Srbija, Srbija – sever, Vojvodina, Srbija – jug) i grane aktivnosti prema KD. Mesečni uzorak je poduzorak tromesečnog istraživanja. Tromesečnim istraživanjem, koje se sprovodi na većem broju jedinica u uzorku, dobijaju se konačni rezultati.

Okvir za izbor uzorka za oba istraživanja zasnovan je na Statističkom poslovnom registru (SPR), koji obuhvata oko 7000 preduzeća iz delatnosti trgovine na malo, koja su dostavila godišnje finansijske izveštaje (za godinu t-2, gde t predstavlja referentnu godinu). Najmanja preduzeća su isključena iz okvira za izbor uzorka. Kao mera veličine koristi se oznaka veličine preduzeća i godišnji promet. Obuhvaćena su sva velika i srednja preduzeća, kao i mala i mikro preduzeća sa godišnjim prometom većim od 4 miliona dinara. Godišnji promet i oznaka veličine (velika, srednja, mala i mikro) preduzeća preuzimaju se iz finansijskih izveštaja (završnih računa) za godinu t-2, gde t predstavlja tekuću godinu. Oznaka veličine preduzeća je definisana prema godišnjem prometu, broju zaposlenih i imovini. Neobuhvaćena preduzeća čine manje od 1% prometa. Okvir za izbor uzorka obuhvata oko 4300 preduzeća, od kojih je 33 preduzeća čija pretežna delatnost nije trgovina na malo.

Broj preduzeća u osnovnom skupu i u okviru za izbor uzorka prema grupama/granama ekonomske delatnosti KD iz delatnosti trgovine na malo dat je u narednoj tabeli.

Tabela 1. Broj jedinica po ekonomskim delatnostima KD u 2022. godini

Obuhvat preduzetnika koji obavljaju delatnost trgovine na malo zasnovan je na poreskim prijavama PDV-a dobijenim iz Poreske uprave.

U 2022. godini, prosečan broj mesečnih prijava PDV-a u okviru delatnosti trgovine na malo (oblast 47 KD) i pekara i mesara uključuje oko 7600 preduzetnika, dok prosečan broj kvartalnih prijava PDV-a iznosi oko 7200 preduzetnika.

Republika Srbija

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Uporedive vremenske serije indeksa prometa u trgovini na malo raspoložive su od januara 2000. godine. Vremenske serije za period 2000–2010. preračunate su u skladu sa KD (2010), tako da se mogu smatrati kontinuiranim.

U skladu sa Regulativom Evrostata za kratkoročne indikatore, od 2018. godine indeksi se obračunavaju u odnosu na baznu 2015. godinu.

Mesečni indeksi prometa u trgovini na malo objavljuju se u odnosu na „isti mesec prethodne godine“, „prethodni mesec“, „prosek prethodne godine“ i „isti period prethodne godine“.

Takođe se izračunavaju i objavljuju i odgovarajući indeksi na kvartalnom i godišnjem nivou.

Podaci o prometu prikupljaju se u hiljadama dinara.

U mesečnoj i kvartalnoj periodici diseminiraju se samo indeksi (u tekućim i stalnim cenama). Na godišnjem nivou objavljuju se i apsolutne vrednosti.

Podaci se prikupljaju mesečno (prethodni rezultati) i kvartalno (konačni rezultati).

Referentni period je kalendarski mesec i kalendarski kvartal.

Važni pravni akti i drugi dokumenti na nivou Evropske unije:

Evropski parlament i Savet usvojili su 27. novembra 2019. godine Uredbu o evropskoj poslovnoj statistici (EBS) 2019/2152, a zatim i Uredbu Komisije za implementaciju 2020/1197 o utvrđivannju tehničkih spcifikacija i aranžmana u skladu sa pomenutom EBS Uredbom (Opšti implementacioni akt).

Raniji pravni osnov je Uredba Saveta br. 1165/98, od 19. maja 1998. godine, koja se odnosi na kratkoročne poslovne statistike i naknadne izmene i dopune propisa.

Konsolidovana verzija EBS Uredbe može se naći na veb stranici Evrostata.

Podaci o prometu u trgovini na malo (bez PDV-a) u tekućim i stalnim cenama se u redovnoj mesečnoj periodici dostavljaju u Evrostat putem eDamisa, u obliku originalnih indeksa, desezoniranih indeksa i indeksa prilagođenih broju radnih dana.

Poverljivi podaci mogu se koristiti isključivo u statističke svrhe. Poverljivi statistički podaci su individualni podaci, kao i zbirni podaci kod kojih se na bilo koji način može prepoznati nosilac tih podataka.

Poverljivi podaci predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci.

Prilikom obrade poverljivih podataka za potrebe korisnika mora se obezbediti takva zaštita da se ni na jednom nivou agregiranih podataka ne mogu prepoznati individualni podaci.

Indeksi prometa u trgovini na malo u tekućim i stalnim cenama objavljuju se mesečno.

Podaci o prometu u trgovini na malo objavljuju se u mesečnoj periodici, u saopštenju „Promet robe u trgovini na malo“, na veb-sajtu RZS-a http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/unutrasnja-trgovina/trgovina-na-malo/, na srpskom i na engleskom jeziku, prema Kalendaru objavljivanja.

U kvartalnom saopštenju „Unutrašnja trgovina“ objavljuju se podaci unutrašnje trgovine za oblasti 45, 46 i 47 KD.

„Mesečni statistički bilten“ – statistički podaci se prikazuju u mesečnim i kvartalnim serijama, prema teritorijalnom nivou i po KD. Mesečne serije obuhvataju period poslednjih 13 meseci;

„Trendovi“ – kvartalna publikacija koja pruža informacije o tekućim privrednim trendovima;

„Statistički godišnjak Republike Srbije“ – sveobuhvatna godišnja publikacija obuhvata sve konačne podatke i serije najvažnijih pokazatelja različitih oblasti privrednog i društvenog života u zemlji;

„Statistički kalendar Republike Srbije“ – izdanje koje nudi osnovne statističke podatke o nacionalnom društvenom i ekonomskom razvoju.

Podaci trgovine na malo (mesečni, kvartalni i godišnji indikatori) raspoloživi su u statističkoj bazi podataka u okviru statističke oblasti Unutrašnja trgovina:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Mikropodaci nisu dostupni korisnicima.

Mesečni indeksi prometa u trgovini na malo u tekućim i u stalnim cenama, desezonirani i prilagođeni broju radnih dana, dostavljaju se u Evrostat mesečno, počev od prvog meseca 2000. godine, u skladu sa zahtevanim nivoom detaljnosti, u zadatim rokovima i zahtevanom formatu.

Na zahtev korisnika, RZS može obezbediti podatke i informacije dobijene posebnom obradom.

Metodološka objašnjenja (referentni metapodaci) i statistički obrasci za trgovinu na malo dostupni su na veb-sajtu:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci;

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=21&s=2101.

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Kvalitet podataka i sprovođenje istraživanja se prati u svim fazama, od strane nadležnih statističara, stručnjaka iz oblasti uzorka, i vremenskih serija, prema specifikacijama za konkretna istraživanja, i na veoma zadovoljavajućem nivou je.

Statističke aktivnosti usmerene su na praćenje glavnih aspekata kvaliteta u okviru organizacije statističkih istraživanja (prikupljanje podataka, obuhvat, obrada podataka, tačnost, pravovremenost).

Glavni korisnici podataka su državni organi (Vlada, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstvo finansija), privredne komore, poslovni subjekti, ekonomski analitičari, predstavnici medija, naučni istraživači, studenti, interni korisnici (statistika nacionalnih računa, Odeljenje za analizu vremenskih serija i merenje efekata javnih politika), međunarodni korisnici (Evrostat, MMF).

Raspoloživi su svi statistički podaci prema zahtevima Evrostata za kratkoročne statistike (STS data requirements).

Promet u trgovini na malo dobijen je kombinovanjem ocene prometa iz statističkih istraživanja (pravna lica) i administrativnih podataka (preduzetnici).

Preduzeća (pravna lica)

U statističkim istraživanjima, glavni izvori grešaka su uzoračke i neuzoračke prirode.

Istraživanja se sprovode na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka formira se na osnovu podataka za preduzeća iz SPR-a.

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

Od neuzoračkih grešaka, prisutne su:

· greške obuhvata koje su posledica izvesnih neažurnosti SPR-a i kašnjenja u registrovanju promena statističkih jedinica;

· greške koje su posledica isključivanja najmanjih jedinica iz okvira za izbor uzorka (cut-off);

· greške merenja i neodgovora koje su neminovne, ali su instrumenti, organizacija prikupljanja i unos podataka takvi da su ove greške svedene na najmanju moguću meru.

Opšta ocena je da tip, plan i organizacija istraživanja, kao i metode prikupljanja i obrade podataka, obezbeđuju zadovoljavajuću ukupnu tačnost.

Preduzetnici

S obzirom na to da su podaci o prometu preduzetnika izvedeni na osnovu podataka o prometu iz prijava PDV-a, dobijenih od Poreske uprave, nisu obuhvaćeni preduzetnici koji nisu obveznici PDV-a.

Za kvartalne obveznike PDV-a, procenjuju se mesečne vrednosti prometa (za svaki od tri meseca kvartala).

Podaci (rezultati) su konačni 60 dana nakon referentnog kvartala za mesece tog kvartala, nakon kvartalne revizije podataka, kada se prethodni rezultati, dobijeni na osnovu mesečnog istraživanja, zamenjuju konačnim podacima iz tromesečnog istraživanja (t + 60) koje se sprovodi na većem broju jedinica u uzorku, i kada su raspoloživi podaci iz Poreske uprave za kvartalne poreske obveznike.

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder se koriguje za neodgovor, kao i zbog prisustva jedinica koje se značajno razlikuju od ostalih po vrednostima prometa (engleski: outlier).

Koeficijenti varijacije ocena mesečnog prometa i lančanih indeksa u trgovini na malo izračunavaju se za grane i grupe delatnosti KD, kao i za  nivo statističkih teritorijalnih jedinica (regiona).

Za ukupan mesečni promet, procene koeficijenta varijacije su pribiližno 0,8%. Na nivou Republike Srbije, koeficijenti varijacije lančanih indeksa su oko 0,3%.

Mesečni prosek koeficijenata varijacije lančanih indeksa najviši je za granu 47.9 (4,75%) i grupu 47.19 (1,92%). Mesečni prosek koeficijenata varijacije lančanih indeksa najniži je za granu 47.8 (0,0%), grupu 47.11 (0,21%) i granu 47.3 (0,35%).

Stopa odgovora je visoka kroz celu godinu. Neponderisana vrednost stope odgovora za Srbiju – ukupno je u između 85,1% (januar) i 93,3% (novembar). Ponderisana stopa odgovora za 2022. godinu, za Srbiju – ukupno, u proseku iznosi 98,3%, gde je veličinski ponder proizvod uzoračkog pondera planiranog uzorka i mere veličine, izveštajni promet ostvaren u trgovini na malo. Na osnovu rezultata za 2022. godinu, ponderisane stope odgovora za Srbiju – ukupno kreću se od 96,1% (januar) do 99% (oktobar).

U Aneksu je data tabela sa mesečnim procenama koeficijenata varijacije, po granama delatnosi u trgovini na malo..

Preduzeća (pravna lica)

Neuzoračke greške su one koje se javljaju u svim fazama istraživanja. Neuzoračke greške se javljaju usled: greške obuhvata, neodgovora jedinica, greške merenja i obrade podataka.

Nesavršenost okvira za izbor uzorka je osnovni izvor grešaka u obuhvatu. Obeležja SPR-a: delatnost poslovnog subjekta, status registracije i promet iz finansijskog izveštaja za godinu t-2, od ključnog su značaja za definisanje plana i izbor uzorka istraživanja o trgovini na malo. Greške u obuhvatu su, pre svega, posledica neažurnosti i grešaka u vrednostima navedenih obeležja SPR-a.

Greške manjeg obuhvata proizilaze i iz razloga što se posmatraju samo pravna lica koja su predala završni račun za godinu t-2. Osim toga, od pravnih lica koja su se otvorila nakon te godine, obuhvaćena su samo ona za koje se sazna da su izuzetno značajna za delatnost trgovine na malo. Takođe, najmanja preduzeća prema vrednosti prometa iz godišnjih finansijskih izvještaja za godinu t-2, gde je t referentna godina istraživanja,  isključena su iz okvira za izbor uzoraka.

Iako greška manjeg obuhvata nije računata, pretpostavlja se da ona ne utiče značajno na rezultate.

Greške većeg obuhvata i neodgovora jedinica (ili stope odgovora) procenjuju se na osnovu informacije o odgovoru jedinice, koji se razvrstava u devet klasa:

1. Predat izvešaj, posluje;

2. Posluje, odbija da preda izveštaj;

3. Nije nađena (nije isporučen upitnik);

4. Zatvorena, ugašena;

5. Miruje, ne posluje;

6. Izvan obuhvata istraživanja (ne obavlja delatnost na koju se odnosi istraživanje);

7. Stečaj;

8. Likvidacija;

9. Ostali razlozi (npr. nepoznat razlog neodgovora).

Jedinice većeg obuhvata, koje ne pripadaju ciljnoj grupi istraživanja, jesu one za koje je šifra odgovora jedinice jedna od sledećih: 4, 5, 6, 7 ili 8. Prosečna stopa većeg obuhvata jedinica iznosila je 6,2% u 2022. godini. Na osnovu rezultata za 2022. godinu, stope većeg obuhvata za Srbiju – ukupno kreću se od 4,2% (januar) do 7% (decembar). Najčešći razlog javljanja ove greške su „Miruje / ne posluje“ i „Izvan obuhvata istraživanja“.

Jedinice bez odgovora su jedinice za koje nisu prikupljeni podaci, u neodgovor se svrstavaju jedinice za koje je šifra odgovora 2, 3 ili 9. Prosečna (neponderisana) stopa neodgovora u 2022. godini iznosila je 8,5%. Na osnovu rezultata za 2022. godinu, neponderisane stope neodgovora za Srbiju – ukupno kreću se od 6,7% (novembar) do 14,9% (januar). Ponderisane stope neodgovora (veličinski ponder je proizvod planiranog uzoračkog pondera i mere veličine, izveštajni promet ostvaren u trgovini na malo) za Srbiju – ukupno su između 1% (oktobar) i 3,9% (januar).

Da bi se smanjile greške neodgovora, preduzimaju se sledeće mere: uveden je veb-upitnik, šalju se urgencije putem imejla i pisama, kontaktiraju se izveštajne jedinice putem telefona. Jednom godišnje, bira se novi koordinirani uzorak sa rotacijom jedinica. Na taj način obezbeđuje se postepena zamena malih jedinica uzorka, kod kojih je češći neodgovor. Ulaže se veliki trud da bi se neodgovor jedinica sveo na minimum.

Kako bi se smanjile greške merenja i obrade podataka, preduzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci se unose pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“. U ovoj fazi nije dozvoljen unos računski neispravnih podataka. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, izveštajna jedinica se kontaktira da bi se podaci ispravili. Konačna validacija podataka sprovodi se analizom agregata. 

U Aneksu su tabele sa mesečnim neponderisanim stopama većeg obuhvata i neponderisane i ponderisane stope neodgovora prema granama delatnosti u trgovini na malo.

Preduzetnici

Procena prometa preduzetnika bazira se na prijavama PDV-a dobijenih od Poreske uprave.

Greška manjeg obuhvata jedinica je uzrokovana neuključivanjem preduzetnika koji nisu obveznici PDV-a, ali se pretpostavlja da nema značajan uticaj na rezultate.

Analiza administrativnih podataka usmerena je na kvalitet podataka iz poreske prijave poreza na dodatu vrednost. Podaci o porezu temeljno se proveravaju, kako za pojedinačne mesece / kvartale tako i između meseci i kvartala. Promet i vrednosti PDV-a preduzetnika sortiraju se u opadajućem nizu da bi se otkrile eventualne pogrešne vrednosti. Za one vrednosti prometa za koje se sumnja da su pogrešne, vrši se dalja provera upoređivanjem sa podacima iz prethodnih meseci / kvartala.

Prethodni rezultati trgovine na malo objavljuju se poslednjeg dana u mesecu za prethodni (referentni) mesec. Prethodni podaci se koriguju korišćenjem konačnih mesečnih podataka tromesečnog istraživanja (t + 60) koje se sprovodi na većem broju jedinica u uzorku.

Ne postoji vremenska razlika između realizovanog i planiranog vremena objavljivanja podataka. Rokovi se poštuju i podaci se objavljuju na vreme, prema zvaničnom kalendaru objavljivanja.

Isti statistički koncepti primenjuju se na celoj teritoriji.

Sve vremenske serije prikazanih indikatora su vremenski uporedive.

Podaci iz Mesečnog izveštaja trgovine na malo se upoređuju sa podacima iz Tromesečnog istraživanja trgovine na malo i u potpunosti su koherentni.

Poređenje sa podacima iz prijava PDV-a ne ukazuje na velika odstupanja između raspoloživih podataka iz administrativnih izvora i rezultata istraživanja.

Povremeno se vrši poređenje sa drugim statističkim izvorima koji obuhvataju promet, kvartalnim podacima strukturne poslovne statistike, ali treba imati na umu metodološke razlike i neke razlike u definicijama.

Rezultati trgovine na malo se koriste za izradu Kvartalnih nacionalnih računa.

Podaci trgovine na malo su interno koherentni. Da bi se proverila interna koherentnost, vrši se poređenje između podataka iz prethodnog meseca i podataka referentnog meseca, kao i upoređivanje tekućih podataka sa podacima iz istog perioda prethodne godine.

Svi agregirani podaci su izvedeni na osnovu individualnih podataka.

Standardizovane informacije o troškovima i opterećenosti nisu sistematski prikupljene.

Uveden je sistem koordinacije slučajnih uzoraka poslovnih subjekata koji smanjuje opterećenost malih jedinica.

Tekuće revizije – svi objavljeni indeksi prometa u trgovini na malo u mesečnom saopštenju tretiraju se kao prethodni, što znači da može doći do izvesnih korekcija na osnovu ocenjenih rezultata dobijenih iz redovnog tromesečnog istraživanja koje se sprovodi na većem broju jedinica u uzorku. Takođe, svaka otkrivena greška se koriguje tom prilikom, kao i sve ispravke na koje ukažu davaoci podataka. Tekuće revizije se vrše kada se prethodni rezultati iz mesečnog istraživanja koriguju konačnim rezultatima iz tromesečnog istraživanja i kada se kompletira baza podataka iz Poreske uprave sa podacima za kvartalne obveznike PDV-a. Promet u trgovini na malo obično se revidira četiri puta godišnje (svaki put za mesece koji pripadaju određenom tromesečju).

Kod desezoniranih indeksa, dodavanjem novih mesečnih podataka revidira se cela serija podataka.

Kod velikih revizija koje se sprovode npr. usled promena u KD (2010) ili promena bazne godine vrši se preračunavanje podataka unazad (tzv. back casting), kako bi se dobila uporediva serija podataka. Objašnjenja se daju u vreme objavljivanja i diseminacije podataka.

Kao indikatori revizije koriste se Srednja revizija (MR) i Srednja apsolutna revizija (MAR). Ovi indikatori se izračunavaju za originalne serije podataka i za serije kalendarski prilagođenih podataka (za međugodišnje mesečne indekse).

Izračunate vrednosti za period od januara 2020. godine do decembra 2022. godine (36 meseci) za indeks prometa u trgovini na malo (bez PDV-a) - ukupno, iznose:

Primenjuje se kombinacija statističkih istraživanja (za pravna lica) i administrativnog izvora podataka (za preduzetnike).

Preduzeća (pravna lica)

Statistička istraživanja trgovine na malo se sprovode na stratifikovanom prostom slučajnom uzorku.

Okvir za izbor uzorka je zasnovan na podacima SPR-a, stanje 31. decembra prethodne godine. Stratifikacija okvira uzorka je izvršena prema delatnosti preduzeća, veličini preduzeća na osnovu finansijskih izveštaja i prema visini godišnjeg prometa.

Stratifikacija prema delatnosti je izvršena prema privrednoj delatnosti preduzeća u dve grupe (47.11, 47.19), osam grana (47.2, 47.3, 47.4, 47.5, 47.6, 47.7, 47.8, 47.9) i jednu posebnu grupu rezervisanu za ona preduzeća čija pretežna delatnost nije trgovina na malo.

Stratifikacija prema veličini preduzeća je na velika, srednja, mala i mikro. Klase veličine preduzeća uzimaju se iz finansijskih izveštaja i one se definišu prema godišnjem prometu, broju zaposlenih i imovini preduzeća.

U okviru svake grupe definisane oznakom veličine i granom/grupom privredne delatnosti, preduzeća su dalje stratifikovana u dve grupe prema godišnjem prometu, na veća i manja. Jedinice sa većim prometom, velika i srednja po veličini i one koje se bave trgovinom na malo, ali čija pretežna delatnost nije trgovina na malo, popisne su jedinice. Slučajni uzorak se bira iz stratuma koji su označeni kao „manji“, svi ostali stratumi su popisni stratumi, njihove jedinice su popisne jedinice.

Alokacija uzorka je urađena primenom Bethel-ovog algoritma (Bethel, J. Sample allocation in multivariate surveys, Survey methodology, 15, 1989: 47–57), koji predstavlja uopštenje metoda Nojmanove alokacije (eng. Neyman). Promet se koristi kao pomoćna informacija. Na ovaj način alociran je uzorak od 1902 jedinice za tromesečno istraživanje i poduzorak od 574 jedinica za mesečno istraživanje.

Izbor prostog slučajnog uzorka iz stratuma urađena je primenom sistema koordinacije uzoraka statičkih istraživanja. U ovom sistemu svakoj jedinici je dodeljen permanentan slučajan broj iz uniformne raspodele (0,1), a jedinice se biraju prema sekvencijalnoj šemi. Početna tačka za izbor uzorka ovog istraživanja je 0,25.

Tabela 2 sadrži obim uzorka, frakciju uzorka i neto obim uzorka u 2022. godini u procentima (realizovan uzorak, obim uzorka korišćen u ponderaciji, u odnosu na planirani).

Tabela 2. Obim uzorka, frakcija uzorka i neto obim uzorka u 2022. godini

Preduzetnici

Da bi se obezbedili podaci o prometu u trgovini na malo za preduzetnike, koriste se administrativni izvori, tj. baza podataka poreskih prijava PDV-a dobijena od Poreske uprave.

Za statistička istraživanja, periodika prikupljanja podataka je mesečna i kvartalna.

Podaci Poreske uprave (poreske prijave poreza na dodatu vrednost) raspoloživi su u mesečnoj periodici za velike poreske obveznike i u kvartalnoj periodici za male poreske obveznike.

U statističkim istraživanjima podaci se prikupljaju poštanskim metodom, putem veb-upitnika i imejla.

Upitnici koji se koriste u statističkim istraživanjima su Mesečni izveštaj trgovine na malo (obrazac TRG-10) i Tromesečno istraživanje trgovine na malo (obrazac TRG-16). Rok za dostavu popunjenog upitnika je do 15. kalendarskog dana u mesecu nakon završetka referentnog meseca (kod mesečnog istraživanja), odnosno 15. kalendarskog dana u mesecu nakon završetka referentnog kvartala (kod tromesečnog istraživanja).

Mere koje se preduzimaju za ubrzavanje ili povećanje stope odgovora su urgencije koje se šalju elektronskom i klasičnom poštom, najčešće 1-2 dana nakon vremena predviđenog za odgovore, kao i podsećanje telefonom. Kod mesečnog istraživanja prikupljanje podataka se završava 25 dana nakon referentnog meseca.

Podaci iz poreskih prijava poreza na dodatu vrednost dobijaju se od Poreske uprave putem protokola za prenos datoteka servera (FTP File Transfer Protocol).

Postoje sledeće faze validacije podataka: kontrola individualnih podataka (na mikro nivou) i kontrola agregiranih podataka i indeksa.

Da bi se obezbedio kvalitet podataka, istovremeno sa prikupljanjem, evidencijom i šifriranjem, statističari vizuelno proveravaju podatke, kako bi uočili eventualne nedostajuće, neispravne ili nekonzistentne upitnike ili odgovore, a ukoliko je potrebno, kontaktira se i izveštajna jedinica. Zatim se provera vrši u toku procesa unosa podataka i tokom obrade. Provera podataka se vrši u skladu sa definisanim kriterijumima logičko-računske kontrole u okviru IST aplikacije (statistički informacioni sistem u potpunosti razvijen u RZS-u) i vrši se korekcija grešaka.

Podaci se upoređuju sa prethodnim periodom iste, kao i sa istim periodom prethodne godine. Ako je potrebno, ponovo se kontaktiraju izveštajne jedinice kako bi se razjasnilo odstupanje i ispravile uočene greške. U upitniku postoji poseban deo za primedbe i napomene gde izveštajne jedinice mogu dati objašnjenje (naročito u slučaju velikog povećanja ili smanjenja prometa u odnosu na prethodni period).

Eventualna odstupanja kod podataka, uočena tokom ocene totala od strane stručnjaka za uzorak, takođe se naknadno proveravaju.

Statistički rezultati (agregirani podaci) za referentni mesec upoređuju se sa rezultatima prethodnog meseca i sa odgovarajućim mesecom prethodne godine, na svakom nivou agregiranja.

Pripremljeni indeksi se detaljno proveravaju pre objavljivanja i dostavljanja podataka Evrostatu.

Metode koje se koriste za tretiranje neodgovora:

Imputacija podataka sprovodi se za velike jedinice koje nisu odgovorile. Imputacije se baziraju na prethodnim vrednostima za isto preduzeće ili na vrednostima iz prethodnog perioda korigovanim stopom rasta ekvivalentnog perioda prethodne godine. Informacije o neodgovoru ostalih jedinica koriste se za korekciju prvobitnih pondera jedinica.

Ocene totala izračunavaju se po standardnom postupku za stratifikovan prost slučajan uzorak (Horvitz-Thompson ocene). To znači da se ocene totala izračunavaju sumiranjem ponderisanih vrednosti jedinica uzorka. Ponder jedinica istog stratuma jednak je količniku broja jedinica u stratumu i broja jedinica u realizovanom uzorku u stratumu. Realizovan uzorak čine jedinice koje su popunile upitnik, za koje su podaci procenjeni, kao i deo jedinica koje pripadaju skupu većeg obuhvata a za koje je informacija o odgovoru jedna od sledećih: miruje / ne posluje; ima delatnost koja nije iz obuhvata istraživanja ili stečaj. Ostale jedinice svrstavaju se u nerealizovan uzorak. Nerealizovan uzorak uključuje i deo jedinica koje pripadaju skupu većeg obuhvata (iz razloga „ugašena“ ili „u likvidaciji“) da bi, po broju, one približno kompenzovale novootvorene jedinice koje okvir za izbor uzorka ne sadrži.

Preduzeća sa izuzetno velikim vrednostima za promet, u odnosu na ostale jedinice sličnih ostalih karakteristika, izdvajaju se u posebne popisne stratume. Ponderi preostalih jedinica iz stratuma iz kojih su izdvojene se koriguju.

Indeksi prometa u trgovini na malo izračunavaju se kao prosti indeksi (relativna vrednost). Indeksi se računaju direktno iz podataka (dobijenih ocena).

Indeksi prometa u trgovini na malo u stalnim cenama dobijeni su deflacioniranjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim indeksima potrošačkih cena, iz kojih su isključeni: voda (iz komunalnih sistema), struja i motorna vozila, motocikli i delovi.

Izračunavaju se desezonirani indeksi prometa u trgovini na malo. Više informacija o načinu prilagođavanja vremenskih serija može se naći u Aneksu.

Bez napomena.